Odlican i preko potreban komentar.

Srpskom narodu nije potrebno da bude neprijateljski nastrojen prema Izraelu i njegovoj legitimnoj borbi za opstanak, tim pre sto mondijalisticka blacenja srpske drzave i nacije od strane jevrejskih intelektualaca u Zapadnoj Evropi i USA nailaze na odlucnu osudu u samom Izraelu.

Srbija od Izraela treba da uci kako se vole i brane svoja nacija i drzava, kako jedna mala nacija moze biti uspesna u ekstremno neprijateljskom okruzenju kad joj je nacionalna svest neokrnjena.

Moje saosecanje je u potpunosti na strani Izraela, ni slucajno na strani "Palestinaca". "Palestinci" se ni po cemu ne razlikuju od ostalih Arapa, nikada sami sebe nisu smatrali za naciju, vec se vide kao deo jedne arapske nacije. "Palestinska nacija" je (nedavna) izmisljotina, kao sto je to i "bosnjacka nacija" (o "Kosovarima" da i ne govorimo), izmisljotina muslimana ne bi li oteli i prisvojili zemlju na koju nemaju pravo, zemlju koja im nikada nije pripadala.

Dragi gospodine Anđelikoviću (i gospođo Ružice), da vi zbilja mislite da su "jedno Izrael a drugo ti američki Jevreji"? Gospodo, ove izraelske "akcije" u kojoj je poginulo preko hiljadu palestinaca ne bi bilo da ona upravo nije odobrena i potpomognuta od strane SAD. O tome se ovde radi. A kada se radi o onima koji nam "žele zlo", kako kaže gospodin Anđelković, onda su pre svega i iznad svega vodeće zapadne zemlje predvođene SAD-om. U tome je stvar. Odgovorna državna - i nacionalna - politika, gospodine Anđelkoviću, ne gleda "ko je vera a ko nevera", već je ona odgovorna, nacionalna i državna upravo po tome što iznad svega sagledava kontekst stvari i događaja. Tako Vam se sopstveni naslov vraća kao bumerang - Vi ste, naime, upravo u ovom tekstu demonstrirali emotivnost, pristrasnost a ne racionalnost. Ne bi se smela na ovaj način "braniti" nacionalna politika, jer ona to nije. Takođe, iskreno Vam savetujem da, ukoliko Vam je zbilja stalo do same stvari - a verujem da jeste - ubuduće više računa o racionalnom sagledavanju opšteg konteksta kao i da imati u vidu da "argumenti" stila "bio sam, video sam, razgovarao" nemaju ama baš nikakve veze niti sa političkom analizom niti sa argumentacijom. U to ime Vas takođe molim da povučete ovaj tekst sa sajta, jako šteti nacionalnoj stvari. Hvala.

Tekst gospodina Anđelkovića posvećen je ako se ne varam srpskoj plitkoumnosti.
Iako prilično nekonsekventan, smisao je ako se ne varam u zameranju svima koji danas u Srbiji podržavaju Palestince, koji su žrtve iste one politike koja je uništavala srpski narod na postjugoslovenskim prostorima.
Gospodin Anđelković nije neobavešten autor. Zbog toga čudi zašto je baš izabrao da na primeru Izraela dokazuje srpsku plitkoumnost, kada je imao hiljadu lepših primera. Recimo mogao je da našu plitkoumnost dokazuje na našem odnosu prema SAD, na tome šta sve radi Kameron Manter, činovnici Haga itd.
Mislim da je i nesrećno poređenje sa ratom u Bosni. Nikada nisam čuo da su Hamas i Hezbolah podržavali muslimane.
Povremeno su to činile određene tajne službe islamskih zemalja ali ništa aktivnije u odnosu na naše evroatlantske partnere.
Što se uloge jevrejskog lobija tiče, zašto gospodin nije napisao da je 29 američkih jevrejskih organizacija podržalo bombardovanje Srbije 99. godine. Uostalom nije deklaraciju o danu sećanja na Srebrenicu izglasao Hamas, nego evroparlament.

"Dragi gospodine Anđelikoviću (i gospođo Ružice), da vi zbilja mislite da su "jedno Izrael a drugo ti američki Jevreji"?"

Ovo je, naravno, legitimno pitanje koje Srbi Jevrejima stalno treba da postavljaju. Nasi politicari, intelektualci i obicni ljudi, kad god su u prilici, treba da pitaju Jevreje sa kojima se srecu da li je moralno, da li je pametno prokockati naklonost srpskog naroda (koji, istrijski gledano, nikada nije bio antijevrejski ili antiizraelski nastrojen) da bi se eventualno izbalansirao odnos sa muslimanima(ja verujem da je to bila primarna motivacija tzv. mondijalistickih Jevreja u Zapadnoj Evropi i USA). Treba ih potsetiti na njihovu duznost (a ako misle da je nemaju, uveriti ih da nije tako) da treba da budu kriticni prema difamiranju Srba (i upotrebe znatni uticaj koji imaju na Zapadu, pre svega u USA), ako ne iz ociglednih etickih, ono iz prakticnih razloga, jer ce, globalno posmatrano, vrlo lako moze dogoditi da oni budu sledeci na listi za odstrel.

Nakon sto sam ovo rekla i dalje mislim da nema nikakvog razloga za fraternizaciju sa Palestincima, - neprijatelj mog neprijatelja nije mi prijatelj, osim toga Zapad nije monolitan u neprijateljstvu prema Srbiji.

Da, Izrael je svetli primer, zato sto se ne zamlacuje multikulturalnim budalastinama, ne ocekuje lojalnost od neprijatelja zadojenih mrznjom i uopste i ne pomislja na to da im dodeli ista prava, vec stiti interese sopstvenog naroda, a narodi su, od kad je sveta i veka, u borbi jedni protiv drugih, za sebicne interese

Tekst je odličan. Dosta je bilo sa srpskim prolivanjem suza nad sudbinom raznih muslimana. Moramo da budemo pametmi i mislimo o sebi. Što se tiče M. Vukašinovića, on bi verovatno hteo da se uhvatimo u kolo sa Iranom pa da vodimo sveti rat protiv Amerike. Kao što ne valjaju proamerički fundametnalisti koji žele Srbiju u NATO-u, tako su dubinski antisrpski orijentisani i razni fanatici koji bi hteli da se bore za nekakve levičarske ili bilo kakve druge ideale do poslednjeg Srbina. U pravu je zato D. Anđelković kada kaže da gledamo svoja posla. Inače ćemo propasti.

Drugi deo.

Najlakše je pričati o jevrejskom lobiju, o zaverama, politici zbog koje stradaju razni narodi širom sveta, i tako zadovoljiti svoje srce. No, od strane nekoga ko pretenduje da doprinese boljitku svog naroda, to je neodgovorno. Nije valjda cilj javnog delovanja samo lični profit, makar i psihološke prirode. A od toga što ćemo mi po hiljaditi put reći nešto o jevrejskim organizacijama u SAD, kakvu će korist imati Srbi? Nadam se da ne mislite da će to što ćemo reći Amerikancima ili predstavnicima raznih mondijalističkih centara moći: „Niste dobri“, njih potresti, pa će pocrveneti i promeniti svoje ponašanje. Opet, možda možemo da imamo neku korist ako podsetimo, na primer, na delovanje Hamasa i Hezbolaha u Bosni. A, tek podsećanja radi, Hamas je eksremna islamistička organizacija, nastala 1987. godine kada se deo pripadnika militantnog pokreta „Muslimanska braća“ ocepio.

Zapanjen sam ako o delovanju bojovnika Hamasa u ratu protiv Srba, kako ste rekli, ništa ne znate. Već skoro 15 godina nemalo činjenica o tome može da se nađe i u štampi. Ostavljam vam, reda radi, reference članka „Hamas učestvovao u ratu u Bosni“ objavljenog juče u „Glasu Srpsk :
http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/16690/cir/Hamas-ucestvovao-u-ratu-u-Bosni.html

Zašto mislim da je zagovaranje nekakvog globalnog savezništva Srba sa islamskim neprijateljima Amerike za nas štetno? Prvo, kako da budemo saveznici sa nekim ko nam dugoročno radi o glavi? Drugo, sve ukazuje na slabljenje američke imperije. Ta zemlja neće preko noći izgubiti globalni primat, ali svakim danom bivaće jasnije da Pax Americana odlazi u istoriju (a neka se sa SAD rvu njeni dojučerašnji mudžahedinski saveznici u borbi protiv Rusa i Srba). Naravno, to ne znači da će nestati i sve loše što je onemoćala imperija učinila našem narodu. Niko nam neće tek tako vratiti Kosovo i Metohiju, trećinu Republike Srpske, Crnu Goru … Niti će omogućiti ujedinjenje srpskih zemalja.

Srpski i jevrejski narod imaju dosta toga zajednickog i kroz istoriju i u sadasnjosti. Zato nikada nisam podrzavao anti-jevrejske stavove nacionalistickih snaga koje su Srbe krajem 80-h i 90-ih vodili u propast. Jevreji su poprilicno uticajni, ali pogotovo zbog te slicnosti sa nama su nam potrebne jake veze sa njima. Jos 1985. predvidjajuci ono sto ce se desiti na prostoru ex-SFRJ Vuk Draskovic, kao srpski tradicionalista, se zalagao sa jake srpsko-jevrejske veze (a vec tih godina Albanci pocinju sa lobiranjem u Washingtonu). Medjutim, srpski narod sledi neke novokomponovane Srbe tipa Milosevic, Seselj, Mladic itd. koji ih vode u sukob sa svetom, i jednu od najvecih katastrofa i poraza u srpskoj istoriji.

Odličan komentar. Ljudi koji nekritički daju podršku Hamasu ne znaju njegove prave ciljeve, istoriju te organizacije, odakle je potekla, a još manje teološke i ideološke postulate islama. Hamas je potekao od egipatske organizacije "Muslimansko bratstvo"(ubice Anvar El-Sadata i špijuni u korist nemačke tokom Drugog svetskog rata) koja je donedavno u toj zemlji bila zabranjena, i i dan danas se smatra jednim njenim krilom(Hamasova povelja, čl.1, st.2). Hamas se u preambuli svoje povelje i u brojnim njenim članovima definiše kao strogo islamistička organizacija, a član 7, stav 1 povelje Hamasa otvoreno kaže da je njihov konačni cilj uspostavljanje islamističkog uređenja u celom svetu.

Pored toga, na nekritičku podršku utiču i površna gledanja na prilike u jevrejskom narodu, uz neke uvrežene predrasude kao i razumljivo neprijateljstvo prema SAD.

Ovih dana se pojavljuju stidljivi glasovi o tome kako bi pod Obamom Amerika mogla da se vrati na Balkan, konkretno u BiH i da bi jedan od ciljeva mogao biti ukidanje Republike Srpske. Nagradno pitanje za sve: ukoliko se to dogodi, na čiju će stranu stati Hamas, uz "bratske antiglobaliste" ili "jednovernike"?

U potpunosti se slažem sa primedbama Mikija Vukašinovića. Tekst gosp. Anđelkovića je izrazito proizraelski i pristrasan. Izrael je američka geostrateška odskočna daska, tvorevina koja ima za cilj da region Bliskog istoka drži stalno pod tenzijom. Izrael nije nikakav prijatelj Srbiji, jer da jeste on bi svakako mogao da utiče na ugledne američke i evropske Jevreje da devedesetih godina zauzmu makar malo pozitivniji stav prema Srbima i srpskoj borbi. Štaviše, Izraelu je upravo odgovaralo da SAD vode izrazito antisrpsku politiku i da podržavaju balkanske muslimane, jer se na taj način smanjivao odiozitet u muslimanskom svetu zbog američke podrške izraelskoj politici prema Arapima.Autor kaže da se ne malo Palestinaca borilo protiv Srba u BiH. Koliki je tačan broj? Šta znači "ne malo"? Znam da su se u Bosni borili Saudijci, Alžirci, osobe iz Katara, Omana, Jemena, Pakistanci, ali da su Palestinci u nekom bitnijem broju učestvovali u bosanskom ratu u Armiji BiH prvi put čujem. U svakom slučaju, daleko više se Srba borilo u Armiji BiH nego Palestinaca...Da li u Hamas spadaju i onih par stotina pobijene dece? Zar treba kao da ćutimo, dok jedna država na očigled svih kasapi civilno stanovništvo?
Kako da očekujemo respekt za naše nevino stradale civile iz 1999. godine, ako smo spremni da aplaudiramo Izraelu dok primenjuje taktiku sravnjene zemlje. U ovom "malom ratu" razmera žrtava je sledeća - otprilike, na jednog poginulog Izraelca dođe 30-40 mrtvih Arapa...i mi kažemo (koliko vidim iz pojedinih komentara) svaka čast Izraelu, tako to treba da se radi, treba da učimo od njih! E pa, stvarno smo plitkoumni, jadni i bedni kao nacija kada podržavamo jedan očigledan masakr nad ljudima koji samo hoće da budu svoji na svome. Ovakvi tekstovi ne doprinose ugledu NSPM-a.

Za izvesnog Čedu. Palestinska deca koju su Izraelci pobili nije nikakva propagandna floskula već činjenica u koju su mogli da se uvere i neutralni posmatrači i osoblje UN. Niko od komentatora, (pa ni ja) nije pozivao Srbe da ginu za Palestinu, radi se o mirnom izražavanju protesta u formi okupljanja, manifestacija i slično. Što se tiče "dece titoizma", kada je Tito umro imao sam šest godina, pa je stoga besmisleno da se u izražavanju solidarnosti sa nevinim civilima vide recidivi politike nesvrstanosti...Ah, da, za sve ne baš malobrojne ljubitelje Izraela među ovim komentatorima, par interesantnih činjenica...Izrael je zemlja koja je svojevremeno sa fašističkim režimom Južne Afrike (aparthejd) održavala izvanredne vojne odnose, razmenjivali su opremu, iskustva i tome slično...Prošle godine, kada je Gruzija po istom scenariju krenula da tamani civilno stanovništvo i kada se umešala ruska vojska, otkriveno je da je Izrael jedan od glavnih snabdevača Gruzije oružijem, kao i da su gruzinski komandosi prošli obuku koju su vodili izraelski stručnjaci...Jednom rečju, Izrael je država koja sem što masakrira Palestince, obavlja po svetu još niz "prljavih" poslova za račun SAD. Ponavljam, izraziti barem verbalnu solidarnost sa Palestincima, danas je stvar elementarne pristojnosti, saosećajnosti i ljudskosti. Onaj ko danas aplaudira Izraelu, taj istovremeno aplaudira i bombardovanju SRJ od strane NATO-a, i gruzinskom blickrigu protiv Osetina i maltretiranju Iračana od strane SAD...

A sto je takva huka i buka oko hiljadu i dvjesta ubijenih, ljudi,zena i djece (ovih oko tri stotine), osakacenih preko cetiri hiljade, dvije milijarde stete sistemackog rusenja industrije- u Gazi? Ceda (Jovanovic?) smatra da je sve to nekakva 'histerija' plitkoumnih(?) Srba, inducirana propagandom , koje se treba otrsiti sto prije da bi dobili diplomu, non-salantnih civilizovanih Evropljana(?). Ko jos uvijek ne moze da uvidi da je Gaza postala jedan ogromni koncentracioni logor od momenta kad su Palestinci izglasali (demokratski!)Hamas-a, taj nikad i nece naci nikakvu primjedbu Izraelu.
Dali se ovdje radi o nekoj okamenjenoj savjesti, kojoj patnje drugih, cak i ekstremne,ne proizvode nikakav covecanski ni hriscanski osjecaj?
Dali ima ovakvih osoba medju Srbima?
Jedna stvar je potpuno jasna:- Niko se nikad nije obogatio solidarisuci se sa Palestincima (doduse,ni sa Srbima), dok je pro-izraelski stav vrlo cesto unosan posao, narocito za promociju na internacionalnu scenu. Naravno, ima ljudi koji su naprosto zaplaseni za njihov socijalni polozaj pa se ne usudjuju da priznaju sto je istina.Na kraju, ima ovdje i osoba koje se ustvari ne osjecaju Srbima, ali se prave da to jesu da bi postigli veci propagandni efekat.
Mozda ima Srba (pro-Izraelaca) koji ne pripadaju ni jednoj od gornjih kategorija pa bi bilo vrlo interesantno da nam ,bez 'histerije', opravdaju njihov stav.

Arapi na teritoriji Palestine-dela izraela, čine apsolutnu većinu gotovo 1000 godina. Danas su oni skoro desetostruko brojniji od Izraelaca. Tako da rasprava o tome ko je svoj na svome nema nikakvog smisla. Izrael je državu dobio tek 1948. posle proglašenja nezavisnosti od Britanaca pod čijim je protektoratm bio. Pre toga hiljadama godina nije imao državu. Muslimani su vladali Izraelom nekoliko stotina godina. Palestinska nacija nije bila formirana. Mirovnim planom iz 1947. predviđeno je da Palestinci dobiju svoju državu, ali je ovaj mirovni plan propao kako zbog Izraela tako i zbog okolnih arapskih zemalja koje nisu priznale Palestinu. Osnovni uzrok krize na Bliskom istoku je s jedne strane nepopusljivot Izraela u pogledu omoguđavanja palestinske nezavisnoti, i s druge strane, ekstremnog stava koga zastupaju Hamas i pojedine arapske zemlje a svodi se na uništenje Izraela. Izrael, kao najverniji američki saveznik u ovom delu sveta pa i uopšte, predstavlja istureni američki štit prema muslimanima i najveći faktro nestabilnosti u regionu. Srbija ne sme da se stavi ni na stranu Palestinaca, ni na stranu Jevreja.

Poruka cenzoru ovoga sajta: Vi pokusavate da kontrolisete misli brisuci komentare koje smetaju vasoj ideologiji. Cemu sluze ti skriveni Tabu-i? zasto ne izadjete posteno na svijetlo, sa njima?
Nijesmo li imali dosta komunisticke kontrole za pola vijeka? Ili bolje, od cega ste toliko uplaseni da vam jedno pro-srpsko misljenje izgleda subverzivno?
Jesuli Soros-ovi prsti dosegli i NSPM?

I jos nesto: od srpskih neokvislinskih lakeja koji pristaju na jezivi autogenocidni diskurs po kojem su Srbi krivi za sve, gori su samo jedni. Neiskrene patriote i ljubitelji svih naopakih svetskih satrapija i tiranija u koje pokasavaju da, iz sebi znanih razloga, uguraju i srpski narod. Od opskurnih neonacistickih provokatora na Internetu (za koje je i ptanje u cijem interesu rade), preko promotera zaumnih ezoterijskih geostrateskih himera,do kojekakvih kvazilevicarsko-totalitarnih ljubitelja raznih arafata i ahmadinadzada. Srpskom narodu tamo nije bilo i nikad nece biti mesto. Niti srpskom drustvu.

Da ne bude zabune, ne smetaju mi ni muslimani ni islam i uzasno me nerviraju agende po kojima sad treba globalno ratovati protiv islama. To je velika civilizacija i nadam se da ce i u islamskom svetu prevladati razum. Srbija je domovina i nasim gradjanima islamske veroispovesti, i ne sme NIKO to da dovede u pitanje. Ali, isto tako, i srpski narod ima jedan specifican i podrazumevajuci odnos razumevanja sa jevrejskim narodom, izgradjen ponajpre tokom zajednickih muka i stradanja u genocidnim uzasima nacista i ustasa. Konacno, i jedni i drugi smo uvek bili na onoj strani covecanstva, koja se borila za ideal slobode. I neverovatno je da se Izraelu danas (kao i nama Srbima) osporava pravo na samo POSTOJANJE, ali im se zato licemerno zamera sto ne zele da kolektivno izvrse harakiri. Jer, niko od dezurnih humanista po svetu ni jednom nije pomenuo da pate i izraelski civili. Kao sto je isti taj svet bio gluv i za patnje srpskih civila u Krajini i Bosni

Vrlo dobro. Gdje su sad moji komentari na Kralja-Vestaka i Ruzicu Vujovic?
Jesuli otisli na odobrenje u Tel-Avivu?

@ Peter RV: "Izadjite na megdan, tovarisc!"

Poštovani gospodine,

Kao neko ko ima petnaestogodišnje iskustvo u Internet polemikama (morate mi ovde verovati na časnu "tovarisc" reč) nema mi druge nego da vam kažem da su tu dozvoljene mnoge stvari koje nisu oči-u-oči, ali čak ni tu nije dozvoljeno iznošenje (manje-više) otvorenih neistina!

Peter RV: "Karakterizirao sam tu njenu moralnu egzibiciju kao 'svinjariju'."

Ne, dragi gospodine, vi ste napisali da je ona ("tim rečima, bez moljenja") TAKVA SVINjA! Ne znam da li vi vidite razliku ali meni je ona više nego jasna & nedopustiva.

iskreno vaš
(super)moderator

PS. Ne znam da li uviđate da smo prvo izašli u susret vašoj želji - da puštamo ceo vaš komentar ili ništa (nahvaliste Politiku jer tako radi); kad vam ne pustimo ništa - vi onda kažete da "kontrolišemo misli" i da brišemo "ono što nam se ne sviđa"! Ima li smisla da vam kažem da bi trebalo da mislite o tome da su neki NSPM tekstovi postali predmet kritike ZAJEDNO S KOMENTARIMA?

A o Palestincima i Kosovu (I ne, ne bagatelisem izraelsko nepriznavanje Kosova govoreci da je vazno koliko i palestinsko. Bas naprotiv, ali to je samo jos jedan primer nelogicnog gledanja na stvari) najbolje je pitati Palestince.

Na palestinskom sajtu Electronic Intifada moze se procitati tekst o nama jednog od urednika tog sajta, Ali Abunimaha (nije dozvoljeno linkovanje pa ako zelite procitati ceo tekst moracete se malo potruditi sa GoogleAllMighty):

An editorial in the Israeli daily Haaretz called on the Israeli government to immediately recognize Kosovo, arguing that "the struggle of the persecuted Kosovar people for independence is reminiscent of the struggles by other nations for the right of self-determination." Of course Haaretz was not talking about the Palestinians, but about the "State of Israel, which was established in the wake of the Jewish people's struggle for self-determination" ("Recognize Kosovo," Haaretz, 18 February 2008).

By identifying Israel with the supposed underdog, ethnic Albanians in Kosovo, Haaretz implicitly recognizes that there are indeed some striking similarities though not ones it would acknowledge. Kosovo, like Israel, was illegally severed by force of arms from another country against the wishes of the majority population of the whole territory. Both entities came into being and can only survive with the sponsorship and support of the Great Powers of the day who sustain them in violation of international law because it suits their imperial interests. Furthermore, both entities are animated by a virulent ethno-nationalism that is fundamentally incompatible with the values of freedom, tolerance and democracy that they claim to have come into being to uphold. In this sense, Kosovo is the latest in a collection of Western-backed pseudo-states that also includes the Kurdish entity in northern Iraq ...These reports were greatly exaggerated to justify the war. By contrast massive ethnic cleansing of Kos

Poštovana Filipika,

Žao mi je ako sam vas povredio svojim tekstom. Ako je iz konteksta ispalo tako, nije mi bila namera da se svrstavam na stranu Izraela ili na bilo koji način nipodaštavam Palestince. Niti da zastupam savez sa Izraelom, odnosno da Srbija ne treba da ima dobre odnose i sa zvaničnim palestinskim institucijama (ali naravno ne i Hamasom). Nisam lepio ni etikete onima koji podržavaju Palestince, a o srpskoj emotivnosti koja olako vodi u iracionalno postupanje, pisao sam u više tekstova, služeći se različitim primerima.

Stvar je u tome što mislim da Srbi kao mali i iscrpljen narod moraju da izbegavaju uvlačenje u velike svetske igre. Nas svake godine umre 25 hiljada više nego što se rodi, odseljavanje neprekidno teče a stopa muškog i ženskog steriliteta je najviša u Evropi. U narednih 50-60 godina bukvalno nam preti biološka kataklizma (uz drastično smanjivanje broja Srba, veliki deo nacije će biti veoma star). Utoliko su Srbi u mnogo lošijem položaju Palestinaca, koji iako imaju velike probleme imaju i biološku vitalnost. Kakva god ih iskušenja čekala, imaju osiguranu budućnost.

Vraćam se na Palestince. Srpsko javno mnenje je nesumnjivo na njihovoj strani. A ja ne kažem da ljudi ne treba da imaju stav po tom pitanju, ali mislim da je štetno da se mnogo emotivno angažuju. Jer, ne mislim da je pametno da se stvara atmosfera da Srbi treba da budu deo nekakvih velikih globalnih, makar još i fluidnih, blokova. Čak i da su srpski interesi u pitanju moramo da izbegavamo velika stradanja radi njih (jer ponovo kažem nemamo mogućnost da zalečimo rane), a kamoli kada nisu. Srbe nije teško navesti da krenu putem borbe protiv onoga zašta misle da je nepravda, bez obzira na cenu, pogotovo što su frustrirani zbog što su nam SAD i mnoge druge zapadne zemlje učinile, pa se zato plašim i opravdanog (čak i kada se radi o našim stradanjima) pregrejavanja emocija.

Sve u svemu, zalažući se za gledanje svojih interesa u okolnostima kada je većina Srba na strani onoga ko više strada, a to su Palestinci, ispalo je da sam ja protiv njih. Međutim, nisam. Doduše, nisam opredeljen ni protiv Izraela. Verovatno da mogu sa distance, hladne glave, da sudim i o balkanskim konfliktima, kao o jevrejsko-palestinskom, verovatno bi i tu bio odmereniji pa bi posmatrao sve iz neke univerzalne perspektive i manje govorio o nacionalnom pragmatizmu, ali to ne mogu jer se, toga sam svestan, identifikujem sa srpskim interesima.

Još nešto. Ne mislim da je većina Palestinaca radikalno islamski orijentisana. Hamas ima podršku znatnog dela stanovništva Gaze, ali ne i Zapadne obale. Uz to, nemali deo (mislim čak oko 20%) Palestinaca su pravoslavci. A i inače nemam antimuslimanski stav, ali objektivno mislim da su radikalni islamski pokreti dugoročno velika opasnost za Srbe. No, taj strah ne projektujem na Palestince pa ni arapski svet u celini.

Srdačan pozdrav.

G. Vukasinovicu,

uz izvinjenje sto se mesam u razmenu izmedju Vas i g. Andjelkovica, ali argument Vam naprosto vristi za replikom. Kao sto rekoh vec gore, svoditi pricu na etnicki nivo, nije pametno. Liniju zvanicne Klintonove politike prema Srbiji, pratila su i oba politicki vidljiva Amerikanca srpskog porekla u to vreme. I tadasnje novo lice (a danasnji diskreditovani veteran) Blagojevic, i tada vec potpuno etablirani (a danas, ili u penziji ili blizu nje) Vojnovic. Vasom logikom, Srbi bi trebalo da budu surevnjivi prema Srbima, jer, eto, oba Srbina u visim sferama americke politike tokom 1990-ih, zauzimala su kurs koji tesko da bi se mogao nazvati drugacije nego srbofobnim.

Drugim recima, ne vidim na koji nacin bi nas odnos prema Izraelu trebalo da bude omedjen ponasanjem bilo koga u Sjedinjenim Drzavama. Izrael je nezavisna zemlja, pritom zemlja koja sa Srbijom odrzava prijateljske, kvalitetne odnose.

Osim toga, pomalo cudi sto ne znate za delatnost muslimanskih i hrvatskih lobija u SAD ranih devedesetih (a pitajte i nasu tadsasnju vlast i opoziciju i vajno iseljenistvo, zasto tada Srbi nisu imali ni trag svest o lobiranju). Bilo je to doba pre Interneta, kada su se lobiranje i pritisak na javnost vrsili daleko sirovije nego danas. Jedna od tih lobistickih agencija, Rudder-Finn, pribegla je paklenom receptu: posto su znali za srpsku moralnu prednost iz Drugog svetskog rata i otpor fasizmu, za razliku od hrvatskih i muslimanskih volontiranja u najkrvavijim epizodama Holokausta, lobisti su napravili agresivan protisak BAS na jevrejske organizacije u SAD, zatrpavali ih telegramima i peticijama, sa zahtevima da se oglase protiv "srpskog nacizma". I to nije nikakva tajna, tadasnji direktor firme Rudder&Finn, Dzejms Harf, javno se HVALIO time, kad je sve proslo. TIM recima, da je "ponosan kako je obmanuo Jevreje laznom slikom o Srbima". Ta izjava je dostupna i na Internetu. I te prevare su postali svesni mnogi ugledni Jevreji u SAD, i govorili o njoj.

Poštovani gospodine Antifašista

Povod za moj kratak komentar je bio tekst gospodina Anđelkovića. Iz uvažavanja prema autoru, nije mi bila namera da zauzimam veliki prostor u komentarisanju teksta. Naime, elementarni je red da tekst gospodina Anđelkovića bude u prvom planu, kao i što je osnovni red da komentari budu kratki. Kao takvi, oni su po prirodi lišeni dubljeg analitičarskog promišljanja, pre svega zato što se svi mi ( ili bi trebalo ) pojavljujemo kao čitaoci teksta koji nas je okupio.
Što se tiče namere da bilo koga etnički kvalifikujem, to zaista nije tačno. Niste mi naveli primer iz koga izvodite, takav radikalan zaključak. Nemam ništa protiv Izraela, ali jednostavno smatram da je ubijanje nevinih civila ili prećutkivanje tog čina zločin, kao što je zločin prema istini to što su u Srbiji ostale nedovoljno poznate pogubne posledice delovanja jevrejskih organizacija u SAD. Priča o tome da je Ruder Fin nekoga svesno obmanuo je više nego naivna. Taj isti Ruder Fin je svo vreme rata u Bosni i na Kosmetu, bio u obavezi da svaka četiri meseca, podnosi izveštaje Ministarstvu pravde SAD, o tome kako promoviše američke interese na Balkanu. O tome je u izvanrednoj knjizi Imperija, kod nas pisao autor Vladimir Ilić. To naravno ne znači da ne treba pomenuti i one jevrejske intelektualce, koji su u SAD smatrali da je neprihvatljiva američka podrška muslimanskom faktoru. Takvih ljudi ima, ali oni ne pripadaju tzv. glavnom toku odlučivanja. I o delovanju istih činilaca, na promociji Hrvatske ima mnogo podataka, uključujući i onaj o delovanju Rokfeler fondacije, na promociji Memorijalnog centra u Jasenovcu, čiji je cilj smanjenje broja ubijenih, na ovom jezivom stratištu srpskog naroda.

PS Oko "podrske muslimanskom faktoru", ne zaboravite ni to da je na srpskoj strani ovih godina bilo i mnostvo levicarskih intelektualaca, od Tarika Alija nadalje, ljudi koji, ni u jednoj varijanti, stvar ne posmatraju na nivou etnicko-kulturoloskih modela. Recimo, o Bliskom istoku isti stav imaju Comski i Ali (Comski je Jevrej i Amerikanac, Ali musliman i Britanac, a nijedan od njih nije na strani Palestinaca iz verskih razloga jer, naprosto, ne pripadaju onom delu scene koji se solidarise u tom smislu... pominjem ovo kao primer, a Comskog i Alija upravo ne razumem po pitanju te bezuslovne podrske Arapima, jer mislim da se prema Izraelu ponasaju prilicno jednostrano i a priori osudjujuci). Osim toga, nije u redu ni da meni ovde spocitavate da "branim ubijanje civila", kad to nije tacno. Posle nasih ratova, stvar je osnovne ljudskosti pokazati pijetet prema patnji bilo koga, uveren sam da delite moj stav. Samo ukazujem na to da je globalno licemerna i nepostena propaganda koja je, u osudi Izraela (kao onomad u osudi Srbije), ujedinila i svetsku kavijar-levicu, i liberalne vikend-pravednike, i islamske ekstremiste i neonacisticki polusvet. Jer i Izrael ima civile koji pate,izraelsku decu takodje neko ubija. A to ne vidite na naslovnim stranama. Kao sto ni za srpsku stranu patnje nije bilo interesovanja devedesetih

Toliko, izvinjavam se na duzini, slazem se da nije bas najsrecnije resenje, ali tema takodje nije ni laka ni lepa.

PPS Ne vidim poentu pominjanja Rokfeler fondacije u ovoj prici. Rokfelerovi cak i nisu Jevreji (nigde osim u vulgarnoj primitivnoj antisemitskoj masti lokalnih zaverologa, kakvih, nazalost, ima i kod nas, tih prepisivaca svetske petparacke mrziteljske literature). A sto se tice hrvatskog umanjivanja zrtava u Jasenovcu, ne znam ni za jednu (JEDNU!) zvanicnu reakciju Srbije po tom pitanju. Konacno, srpski otpor nacizmu podjednako i OTVORENO umanjuju i relativizuju i ovdasnje natovske NVO i divlja parafasisticka margina, dve strane isto